Kame House

Publiko ne Serbia - Aktivitete Sociale edhe Defrime - 05 Jul 2016 16:20 - 16

... јутро је полако долазило док сунце куца на прозору моје собе у Куранфиловој кући на Marsh Lake. Полако устајем из кревета и мислим да је време на пут поћи. Синоћна порука ме је баш пријатно изненадила, и са нестрпљењем очекујем пут ка земљи излазећег сунца. Пролазим крај собе Куранфила, али он је у загрљају своје Канађанке. Оставићу му поруку, мислим се. Идем кроз салон ка вратима. Гризли је био пред вратима а лимузина је већ била спремна за повратак у Whitehors.

По доласку у Хотел, сачекала ме је већ спремљена торба. Момак са рецепције се насмехнуо, потражио сам му рачун. Али како он каже то је све већ сређено, замолио сам га да се захвали Канађанима и да им пренесе да ћу са задовољством доћи поново али овога пута у зимском периоду. Само што сам помислио кренути, момак рече.

Господине Маквиштанац, ове девојке вас чекају!
Које девојке, упитах га?

Само ми је показао смер главом, ка фотељама поред камина. Угледавши три девојке прелепог азијског лица, кроз главу ми прођоше слике Манга Аниме; Saint Seiya, Dragon Ball, Nicky Larson... Када ме угледаше скочише на ноге лагане. Полако ми приђоше и наклонише се. На њиховим школским униформама се могао видети амблем Amaterasu, познате еЈапанске школе тј Војне Јединице и Политичке Партије.

卿は、私たちと一緒に来ます。Рече девојка.
どこフェインは、ちょうど私に教えて？ Одговорих ја.

Пошто ми је матрењи језик Српски а Француски причам течно. Јапански је мој трећи језик, тако да нисам имао проблема да се споразумем са девојкама. Које су ме лепо замолиле да их пратим. Испред хотела Skky нас је сачекао моћан ауто Јапанске производње који је изгледао као нисан ни јава. За воланом Јакуза са црним наочарима је нестрпљиво ударао по гасу. Девојка ми рече да је Господин Shiro послао приватни џет из еЈапана који је у његовом власништву. И да ћемо са њим путовати до регије Kanto у коме се налази Јапанска престоница Tokyo.

Још нисам ни лепо сео, јакуза је већ дао по гасу. Аеродром нам се приближавао, избегли смо све досадне контроле и дошли до хангара у коме се налазио џет. Док само излазио из аута, авион је полако излазио из хангара. Покретне степенице су се приближавале вратима на којима се појавио пилот и чланице посаде. Предамном су се појавиле чланице посаде, позивајући ме да уђем у авион. Извадио сам мобилни телефон марке LG и решио да забележим овај моменат.

Девојке су ме сместиле у удобну фотељу џета. Послужиле пићем и понудиле да одгледам неки аниме за одрасле у току лета. Али ја сам то наравно одбио, треба спремити питања за моје домаћине у еЈапану. И мало боље се упознати са политиком и војском. А и у току су избори, тако да још не знам шта ће ме у Јапану сачекати. Отворим свој лап топ, и кренем са истраживањем.

еЈапан тренутно има 44 регије, што своје што освојене.
Један је од јачих земаља у нашем новом свету.

Тренитни Цар еЈапана је Lausian који је такође и Премијер еЈапана.
Министар Одбране је Burjak
А на месту Министра Иностраних Послова седи Unknown
Министар Образовања је Crnobog

Постоје две политичке партије;
Amaterasu и Neko Parade

Док Војних Јединица има 6.

Чланица поседа ме је замолила да вежем појас, ускоро слећемо у Tokyo. Слетео сам у Јапанску престоницу, која носи назив Источна Престоница или ти Tokyo која се некада звала Edo. Некада рибарско село а данас светска метропола. Упитах девојку да ми препоруци неки хотел. А она ми рече да је Господин Shiro већ резервисао Asakusa Hotel***** и да ме на писти очекује ауто који ће ме до њега одвести.

Возећи се Јапанском Престоницом уживао сам у модерним изградњама овога града. Мислећи шта би радили Самураји да угледају овај данашњи град. Долазим до хотела у коме ме очекује огроман хол и на крају њега рецепција. Пошто сам стигао ноћу, игра светла је била чаробна у овом хотелу. Hотел који је био мешавина модерног и старог Јапана. У једном делу можемо видети разне електонске апарате за којих и сам незнам називе, док на другом су били оклопи старих Самураја који су се заклели на верност Цару. Катане су биле на све стране, а на углу прелепа библиотека. Која ме је мамила ка њој.

卿を歓迎します。 рече момак.
してくださいあなたからキー、こんばんは。 одговорих му.

Док сам ишао ка соби да оставим ствари, замолио сам момка са рецепције да ми резервише сто у традиционалном Јапанском ресторану. Пут је био дуги а и огладнело се.

Дечко ми је нашао савршен ресторан. У тренутку уласка имао сам утисак да сам прешао временску капију и вратио се неколико стотина година уназад. У средини ресторана је било дрво Glicinija старо неколико десетина година како ми рече власник ресторана који ме је допратио до мог стола. Као по обичају столови су ниски у Јапану а седи се практично на земљи. Девојка налик Гејши ми је донела фашу Саке и једну чашу. Наручио сам Веген Суши јер имам проблема са живом рибом. И док сам се борио са штапићима неко у позадини повика.

Баци те штапиће и узми виљушку па БОЦ.
Окренух се и угледах Shiro који се приближавао мојим столом.

Маквиштанац, добродошао у Јапан !!
Хвала !!
Надам се да ти је пријао лет.
Чуј како није, уживао сам!
Види, сутра код мене на ручак.
Наравно, а мораћу понети свешчицу и перо. Да забележимо овај сусрет.
Наравно, Наравно.

Док се наш разговор одвијао дубоко у ноћ, столови су се празнили један по један. А за нашим столом су се смењивале боце Саке један за другом. Да ли ћу успети наћи Хотел и да ли ћу се пробудити за ручак?!?
Наставиће се...