Der Spiegel

Published in Serbia - Social interactions and entertainment - 12 Apr 2020 06:02 - 0

Почев од 70-их година прошлог века велики број истакнутих натуропата и заговорника здравог живота је почело да пише и говори да је млеко делом постало штетна намирница из два разлога: претерано се конзумира и све је слабијег квалитета због масовне индустријске производње. Такодје, тврдили су да се казеин из млека и млечни протеини и масти таложе у урогениталним и полним органима, конкретно код мушкараца у простати а код жена на материци, јајницима и грудима. И да је млеко главни узрочник епидемије рака простате, рака материце и рака груди.Озбиљна научна истраживања спроведена у задњих две деценије су потврдила те тврдње – претерана употреба млека и млечних производа повећава склоност организма ка добијању канцера. Млечни мит да је млеко незаобилазна намирница за развој деце и веома здрава храна прелази у своју супротност. Прочитајте текст на ту тему – млеко и млечни мит.Млеко и млечни митДа ли сте некада видели одраслу животињу међу сисарима (вука, медведа, лисицу, краву, пса…) да пије млеко? Наравно да не. Кравље млеко је намирница намењена телету, а овчије и козије млеко јагњету и јарету.Шта се дешава када човек (након периода дојења и најранијег детињства) конзумира кравље или неко друго млеко?Подаци по казују да преко 50% светске популације не може да пије кравље млеко јер нису у стању да варе млечни шећер (лактозу) због чега имају грчеве у стомаку, гасове и дијареју (пролив). У питању су углавном народи “трећег света” који већински живе у природном амбијенту и још се нису адаптирали на нове трендове у исхрани.Америчка здравствена фондација је у свом истраживању забележила да конзумирање једне до две чаше млека дневно повећава ризик од добијања рака простате за 20%, док се уносом више од две чаше млека дневно ризик повећава на 400%.Истраживање у Шпанији је показало да конзумирање млечних производа тежи да утростручи ризик од рака дебелог црева.Многи верују да се пастеризацијом млека елиминишу сви потенцијални носиоци болести. То је далеко од истине, иако је безбедније пити пастеризовано млеко од сировог. Међу тим, пастеризација не стерилише млеко. За стерилизацију би било потребно кување на најмање 100°Ц током дужег периода времена. Пастеризација загрева млеко на само 71,5°Ц у року од 15 секунди. Према томе, то само умањује број потенцијално инфективних клица, али их не елиминише.Тако регулатива Америчке службе здравствене заштите по питању млека гласи:“Млеко, после пастеризације, не сме да садржи више од 20.000 бактерија по милилитру млека и не више од 10 колиформних бактерија по милилитру.”Другим речима, та регулатива значи да чаша млека може да садржи приближно 5 милиона бактерија и да даље буде прихватљива. Колиформне бактерије представљају разлог за још већу забринутост. Ове бактерије су клице које долазе из кравље столице. Мужа крава, нарочито аутоматизована, може да буде нехигијенска упркос предузетим мерама и није необично да се млеко загади.Видимо да америчка влада (а тај образац углавном прати цео свет) дозвољава и до 10 колиформних бактерија из столице по милилитру после пастеризације. Некоме 10 бактерија не звучи много. Међутим, 10 бактерија по милилитру представља приближно 2.500 по чаши од 200 грама.Као што бактерије преживљавају процес пастеризације, исто тако чине и вируси. Ту спадају вирус малони леукемије, раус саркома вирус, вирус раушер леукемије и говеђи папилома вирус. Ти вируси који изазивају болести се могу уништити прокувавањем, али не једноставно пастеризацијом. Међутим, чак и кување не може у потпуности да спречи ризик. Једна од најстрашнијих болести повезаних са животињама је Кројцфелд-Јакобова болест (ЦЈД) – болест лудих крава. Начин на који се ова болест преноси на људе јесте преко приона из стоке. Ти приони нису живи организми и могу да издрже далеко веће температуре него што је тачка кључања воде.Познате су бројне епидемије које су се јавиле у свету као последи ца конзумирања зараженог сладоледа, млека, сира, моцареле и других млечних производа.Приликом узгоја животиња постало је нормално да им се убризгавају антибиотици и хормони, тако да се може закључити да се поред млека које пијемо у чаши налазе и: бактерије, вируси, приони, антибиотици, хормони и пестициди.Многи су забринути да неће имати довољно калцијума у телу ако не буду пили млеко. Истина је управно супротна – човеков организам тешко упија калцијум из намирница животињског порекла, а веома лако из биљака. Ако желимо да имамо довољно калцијума потребно је да конзумирамо сусам, соју, бадем, лешник, спанаћ и друго биље богато калцијумом. Такође, видели смо да млеко закисељује наш организам и тиме подстиче извлачење калцијума из костију.Другим речима, конзумирањем млека и млечних производа смањићемо количине калцијума у нашим телима.У чувеном кинеском медицинском истраживању установљено је да животињски протеин који најмоћније подстиче све облике рака јесте протеин казеин, који чини 87% протеина крављег млека.У најкраћем, млеко и млечни производи могу да се конзумирају врло умерено у недостатку биљне исхране, али они који желе да имају здраво и снажно тело требају да буду на првостепеној храни, а то је биљна.

Support

TBPTKOTBPTKOthekrekcthekrekcthekrekcTorpedjoTorpedjoTorpedjoTorpedjoTorpedjoTorpedjoZonky82

Comments (0)