Published in Serbia - Financial analysis - 01 May 2020 10:20 - 1
Поздрав,
Завршен је први круг субвенционисања фирми. Да вас подјестим, имали смо 3 различите акције у којима је држава помагала изградњу фирми. Као што сам и написао у чланку, имали смо ограничења у погледу броја фирми које можемо субвенционисати, али на моје разочарење, грађани Србије нису искористили пуни капацитет ниједне акције.
Прва акција - Субвенционисање изградње Q5 фирми за производњу материјала
Држава је враћала по 13,5 златника за сваку направљену фирму. С обзиром да једна фирма кошта 35 златника, држава вам је вратила чак 38% од уложеног. Ограничење за ову акцију је било субвенционисање 100 фирми, али је само 5 грађана попунило упитник и укупно је направљено 34 фирме.
Друга акција - Позајмице и субвенције за изградњу Q4 фирми за производњу авиона
Ова акција је била намјењена грађанима са мањим бројем фирми. Лимит по играчу је био 4 фирме, а држава је била спремна да издвоји средства за грађење 24 фирме. Ко је изразио жељу да гради, добио би од државе средства за градњу фирми уз обавезу да се врати дио позајмљеног злата. Од 270 златника колико кошта једна фирма, корисник позајмице је дужан да врати 193 златника. Простом математиком долазимо до закључка да је држава поред тога што је позајмила злато за градњу, изашла у сусрет и са рефундом од чак 28% (поређења ради, администрација игре даје попуст од 25% максимално). Ову погодност искористило је 4 грађанина и укупно је изграђено 15 фирми.
Трећа акција - Субвенционисање изградње Q4 фирми за производњу авиона
Држава је враћала по 77 златника за сваку изграђену Q4 фирму, што вам дође чак 28% од уложеног. За ову акцију била су спремна средства за субвенционисање 30 фирми, али су само 2 играча искористила ову погодност и укупно је направљено 8 фирми.
*** Не знам кад можете очекивати другу акцију, све зависи и ко ће бити нови председници у наредном периоду, али и од количине резерви злата.
Завршен је први круг субвенционисања фирми. Да вас подјестим, имали смо 3 различите акције у којима је држава помагала изградњу фирми. Као што сам и написао у чланку, имали смо ограничења у погледу броја фирми које можемо субвенционисати, али на моје разочарење, грађани Србије нису искористили пуни капацитет ниједне акције.
Прва акција - Субвенционисање изградње Q5 фирми за производњу материјала
Држава је враћала по 13,5 златника за сваку направљену фирму. С обзиром да једна фирма кошта 35 златника, држава вам је вратила чак 38% од уложеног. Ограничење за ову акцију је било субвенционисање 100 фирми, али је само 5 грађана попунило упитник и укупно је направљено 34 фирме.
Друга акција - Позајмице и субвенције за изградњу Q4 фирми за производњу авиона
Ова акција је била намјењена грађанима са мањим бројем фирми. Лимит по играчу је био 4 фирме, а држава је била спремна да издвоји средства за грађење 24 фирме. Ко је изразио жељу да гради, добио би од државе средства за градњу фирми уз обавезу да се врати дио позајмљеног злата. Од 270 златника колико кошта једна фирма, корисник позајмице је дужан да врати 193 златника. Простом математиком долазимо до закључка да је држава поред тога што је позајмила злато за градњу, изашла у сусрет и са рефундом од чак 28% (поређења ради, администрација игре даје попуст од 25% максимално). Ову погодност искористило је 4 грађанина и укупно је изграђено 15 фирми.
Трећа акција - Субвенционисање изградње Q4 фирми за производњу авиона
Држава је враћала по 77 златника за сваку изграђену Q4 фирму, што вам дође чак 28% од уложеног. За ову акцију била су спремна средства за субвенционисање 30 фирми, али су само 2 играча искористила ову погодност и укупно је направљено 8 фирми.
Председник еСрбије
the_penger
Support
Kame SenninthekrekcTopSecretposqrrNikita FenixAnchikaAnchikaAnchikaAnchikaSANCAKB3Ygavana2006specalone96serserKheodumOrignalQcColumboTrollisIHayaletIComments (1)
Bez veze... Čak je i ovo oborilo cene na srpskoj pijaci. Kad ljudi neće da koriste državne programe, treba da napraviš i neki program za strance, uz obavezu da proizvode iz tih firmi prodaju na srpskom marketu.
Kad država organizuje otkup proizvodnje po fiksnim venama iz subvencionisanih fabrika, porašće i interesovanje za subvencije.