Мапа Битке за Берлин, 16. — 25. април 1945.Мапа Битке за Берлин, немачки покушаји да разбију блокаду, април — мај 1945.Совјетска офанзива у делу Немачке који ће касније постати Источна Немачка (ДДР) је имала два циља. Због Стаљинових сумњи да ће западни савезници предати територију коју су они окупирали,
у послератној совјетској зони окупације, офанзива је морала да буде на
широком фронту и напредак је морао да буде што је могуће бржи, да би се
линија додира са западним савезницима померила што више на запад. Али
главни мотив је био да се освоји Берлин. Два циља су била
комплементарна, јер се совјетска зона није могла брзо заузети ако се не
заузме Берлин. Још један аргумент у прилог освајања Берлина је био његов
послератни стратешки значај, укључујући и Хитлеров и немачки програм за
атомску бомбу.9. априла, 1945, Црвена армија је коначно освојила Кенигзберг (исте године преименован у Калињинград) у Источној Пруској. Ово је омогућило 2. Белоруском фронту (2БФ) маршала Рокосовског да напредује на запад до источне обале реке Одре. Током прве две недеље априла, Руси су извршили своје најбрже прераспоређивање фронта током рата. Маршал Георгиј Жуков је концентрисао свој 1. Белоруски фронт (1БФ) који је био постављен уз Одру од Франкфурта на Одри на југу до Балтика, испред Зеловских висова. 2БФ се пребацио на позиције које је 1БФ напустио, северно од Зеловских
висова. Док је ово прераспоређивање било у току, настале су рупе у
руском ратном распореду, и остаци Немачке друге армије, која је била окружена у џепу близу Гдањска, успели су да се повуку преко Одре. На југу, маршал Иван Коњев је пребацио тежиште 1. Украјинског фронта (1УФ) из Горње Шлезије на северозапад на реку Нису. Три совјетска фронта су скупа бројала 2.5 милиона људи (укључујући 78.556 војника 1. Пољске армије); 6.250 тенкова; 7.500 авиона; 41.600 артиљеријских оруђа; 3.255 Каћуша, (које су добиле надимак 'Стаљинове оргуље'); и 95.383 возила, од којих је велики број произведен у САД.Генерал Готхард Хајнрици је 20. марта заменио Химлера на месту команданта Групе армија Висла. Он је био један од најбољих дефанзивних тактичара у немачкој војсци, и
одмах је започео да прави одбрамбене планове. Он је (исправно) проценио
да ће главни совјетски удар бити начињен преко реке Одре и дуж главног
ауто-пута исток-запад. Одлучио је да обале реке Одре поседне само са
лаком заштитницом како би избегао уништавање главнине својих снага у
јаком артиљеријском баражу који је претходио сваком нападу Црвене
армије. Уместо тога је донео одлуку да његове инжињеријске јединице
утврде Зеловске висове који су надвисивали реку на месту где ју је
ауто-пут Битка за Берлин је била једна од последњих битака у Другом светском рату на европском бојишту. Силовита совјетска армија је напала Берлин са истока. Битка је трајала од касног априла 1945. до раног маја. Пре него што је окончана, Адолф Хитлер је починио самоубиство, а Немачка је капитулирала пет дана по окончању битке.