Publicado en Serbia - Entretenimiento y Ocio - 24 Sep 2016 13:05 - 23
...одјекују потковнице мога коња Шарца на последњој узбрдици до шуме која раздваја Маквиште од града. За појас пиштољ стари, торбиче а у њему свешчица и перо. На том путу који је некада био асфалтиран виде се доста рупа и пукотине од последњег рата са Бугарима. Освоји нас Тута и од тог тренутка решио сам напустити престоницу, партију и владу. Враћам се полако свом Маквишту(Southern Serbia), Док Шарац полако иде кроз суму ја се сећам доста ствари везаних за њу. Први сусрет са змијом једног пролећног дана, држње за руку са девојком или пак шетање са дедом и потрага за слатким коренима и вргањима. Али та шума ми више не изгледа као некада пре, како кажу стари проредила се. Не природним путем него дивљим сечењем шумокрадица. Некада смо Пајко и ја знали проћи туда више пута дневно, до града па до села. До девојке или до друга а била су то нека друга времена.
Полако излазим из шуме и видим већ добро познат правац неких 100-200 метара. Када смо по некада позајмљивали ауто од ко зна кога, главни циљ нам је био да развијемо 80 км на сат. На тој краткој релацији јер после правца иде велика кривина и треба кочити на време. А не као ја, па завршим у кукуруз са стричевом фићом. Стегнем узде, и кажем Шарцу јиха идемо 80 на сат. Осећај је невероватан ветар који те мази по лицу, мирис свеже покошене ливаде и звук потковница. И дођосмо до те велике кривине, овај пут нисам залутао у кукуруз али сам угледао моје село. Из далека видим кућу мога деде и полако се спуштам до ње, пролазим поред стублине и погледам на десну страну. Усамљен орах у Паунвој ливади, испод тог ораха сам први пут преварио тадашњу девојку са њеном другарицом. И осетио веома страствен женски пољубац, девојке која је била старија од мене. Шарац и ја настављамо наше путовање, док успомене само пролазе пред очима, као некакав филм без тона.
Маквиште, са десне стране стари извор хладне воде. Воде која долази из Врела, Јасен се зове тај извор. Око Јасена је саграђен нешто налик на краљевски трон али само једно 10 пута већи. А на трону мој надимак са бројем 39. Била су то времена када је СРJ касније СЦГ доминирала на кошаркашком терену па ми клинци смо поделили бројеве које би носили када бисмо играли у Државном Тиму. Јасен је пресушио, око трона се подигао коров. Микина кућа које се некада лепо видела са извора се више не примећује. Даница и Мика одавно више нису на овом свету, кућа је оронула а природа полако узима своје. Аутобуска станица скоро па је нестала, пола се срушила а са друге стране Баса је направио кућицу. Долазим до игралишта, где смо се као клинци играли фудбала, кошарке, жмурке и шта ти ја знам већ чега. Место где сам први пут дао гол мом стрицу спољашњим фелшом, сви су видели так гол чак мислим да је и он видео. Али како да један мали Срђан од 13/14 година да гол искусном голману. Игралиште је нестало, преплавио га коров. Зид који је делио пут и игралиште је нестао, покупили људи камен за темељ каже бака.
Напуштам асфалтиран пут и крећем ка кући, пролазим поред Божинове куће која је такође оронула и опустела. Бака Вера, суседна кућа до моје седи сама испред прага. Каже неће да дођу, да ми покосе траву, спреме дрва за зиму. Ја немогу сама 90 година имам. Вероватно је мислила на свога сина. Ето мене испред вратнице, вратнице која дели пут и моје двориште. А у дворишту Цану и Белија су заменили Бен, Мат, Лајка, Маца. Силазим низ степнице, некада лепо сређено двориште данас је препуно цвећа. Ту је стара крушка Лубеничарка коју је засадио мој прадеда Лима. Испод крушке сто и клупа, место на коме ћу дочекати многе госте из Престонице и са њима причати у Маквиштанцу. Улазим у кућу.
Када отвориш врата одмах си испред врата моје собе, собе која је више лучила на некакав музеј Кошарке. Постери су били на сва четири зида, а на лустеру кошаркашка мрежа. Мали тв, видеорекордер још увек су ту. Радни сто је ту али постера више нема. Заменила их бака са некаквим тапетама, каже порастао си ниси више дете. Стара библиотека са доста књига, њу ћу оставити све остало сем радног стола ћу избацити. Одлучио сам да ту буде радна соба Маквиштанца, писаћа машина, мастило и перо, папир и коверте. Све је спремно Маквиштанац може да почне да ради.
Склањам старе завесе са прозора, поглед на Жидиље и на шталу некада пуну оваца, крава и свиња. Доста гусака, патака и кокошка али то сада више нема. Одлучио сам да од стале направим Фабрику Хелиа, за сада трећег квалитета али нећу вечито бити нејач. Направићу довољно хелиа да БРЈ вратим кући, ако уопште они и имају кућу. Радићу сам, преко дана у фабрици склапаћи хелие а увече на машини писаћу нове чланке Маквиштанца, које надам се неко ће читати. Стојим у соби и гледам неке старе слике, мајка ме држи у руци као бебу а ја црн ко циганин, ћале је мислио да су ме заменили у болници а бака купила минђуше када сам се родио надајући се да сам девојчица. Мој деда са штапом у руци шеширом на глави испред куће седи, нова година ја и сестра са стрицем и стрином играмо јамб. Неки од ових људи више нису ту, зато ми и сузе иду низ лице. Али шта ћеш, живот је то....
Све је спремно за првог госта у Маквиштанцу, госта кога познаје цела еСрбија а и цео еСвет. Гост који никада није био у Маквишту, и надам се да ћу га људски угостити и преставити како ваља нашој еЗаједници. Не пропустите идући чланак да би сте знали о коме се ради.
У овом издању Маквиштанца биће подељно
5x 20q2 Хелиа,
зато оставите коментар што интересантнији јер овога пута Рандом не ради.
Ја делим.
Endosar
AndjelikaCaptain HarlockPANZER stronKmrtvacBiskvite sisaj kuracNavareni ZecovXooKaip3Comentarios (23)
Повратак у Завичај - https://www.erevollution.com/sr/article/15204
o7
v
o/
prvi. mrzi me da trazim na karti ali osecam da zivis u nekoj vukojebini, amin.
vraćam se majci u bulgariju 
i dal si razvuko 80 na sat sa doratom do te krivine
Pravoslavlje o/
Svaka cast, imas dobar osecaj za pisanje i docaravanje nekog pogleda. Nadam se da cemo jednog dana imati knjigu o ovoj igri od tebe 
Podrzao bih te, ali nemam strane valute Ziv ti nama bio o7
Podrzao bih te, ali nemam strane valute Ziv ti nama bio o7
njab
Makviste pamti blagostanje precednika Djurdja o7
Poneki članak zbog kojeg ne bih osetio stid. Divim se ljudima koji imaju snage da se tako nose sa lopovima i menadžerima i uporno brane zemlju dok je ovi uništavaju. Kao i u RL, sav kukolj Srbije skupi se da predstavlja lažnu elitu države. Kakva nam je elita, vodje, takva je i Srbija i ovde i u RL.
Kad budemo jednog dana imali državu! Da se osnuje Kraljevska akademija, koja će da deli eNobelove nagrade(neka ga duvaju Švedi)! I da prva nagrada za književnost, ode u Makvište.
v c
Svako ima svoje makviste
SAMO NEK JE RANDOM !
VOKASII POPIJOO SI SRBIJUU!
Bravo za clanak! o7
Al ga pises,svaka cast
Одличан чланак. Кренуо сам да ендорсујем,кад оно... немам бугарске валуте :Д
o7
Vrh, kao i uvek. Imam problem kao variola, zato za sada samo glas. o7 Cekamo prvog gosta. o7