Publicado en Serbia - Entretenimiento y Ocio - 02 Jan 2017 12:09 - 7
.png)
Po zapisu u matičnoj knjizi rođenih u crkvi u Ivanjici, 14/26. aprila 1893. godine Mijailo Mijailović, sreski pisar i Cmiljana dobili su sina
Dragoljuba.Dragoljub je u roku završio osnovnu školu i gimnaziju.
Školovanje u Nižoj školi vojne akademije prekinuo je 1912. godine jer je tada započeo Prvi balkanski rat, u koji je njegova 43. klasa upućena na bojišta, s kojih su se vratili tek posle pobede nad Bugarima u Drugom balkanskom ratu. Iz rata je izašao odlikovan sa srebrenom medaljom za hrabrost i činom potporučnika.
Klasa je nastavila doškolovavanje posle rata 1913. godine. Međutim, vihor novog rata prekinuo je i to školovanje.
Za Srbiju je Prvi svetski rat počeo 28. jula 1914. kada je predsedniku vlade običnim telegramom iz Beča, od austro-ugarske vlade, stigla
objava rata. Bilo je to tačno mesec dana posle ubistva nadvojvode Franca
Ferdinanada u Sarajevu.
Mihailović je prvi vatreni okršaj sa austro-ugarskim vojnicima imao 3. avgusta na Siminom brdu kod sela Draginac, jugozapadno od Cera.
Drugo odlikovanje — Zlatna medalja za hrabrost — dobio je 7. juna 1915. godine.
Prošao je Albansku golgotu zajedno sa svojim vojnicima. Bio je na Solunskom frontu i učestvovao u oslobađanju Srbije 1918. godine.
Iz rata je izišao u činu poručnika.
Posle proglašenja južnoslovenske države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine Mihailović je nastavio vojničku karijeru.
Dobivši dozvolu viših vojnih vlasti oženio se 28. avgusta 1920. godine Jelicom Branković, sestrom svog dobrog prijatelja.
Period maj-novembar 1930. godine proveo je na vojnom usavršavanju u Francuskoj. Ima onih koji tvrde da je tada upoznao i Šarla de Gola,
potonjeg vođu Pokreta otpora i predsednika Francuske.
Mihailović je služio od juna 1935. do aprila 1936. kao vojni ataše u Bugarskoj, od maja 1936. do marta 1937. godine u Čehoslovačkoj.
Od aprila 1938. godine biva u trupi. Prva služba bila je u Štabu Dravske divizijske oblasti, potom je postavljen za komandanta puka u Celju.
Drugi svetski rat počeo je 1. septembra 1939. godine napadom Nemačke na Poljsku.
Posle jednog kritikovanja prilika u vojsci uhapšen je 1. novembra 1939. godine i kažnjen zatvorom u trajanju od mesec dana. Rešenje je potpisao tadašnji ministar vojni general Milan Nedić!
Krajem decembra 1939. postavljen je za predavača na Vojnoj akademiji. Posle mesec dana prekomandovan je za načelnika Opšteg odeljenja Vrhovne komande.
Zbog pojavljivanja u uniformi na prijemu u britanskom Vojnom izaslanstvu u Beogradu oktobra 1940. kažnjen je sa mesec dana pritvora. I taj put rešenje je imalo potpis generala Milana Nedića!
Mihailović je oktobra 1940. prekomandovan za pomoćnika Štaba Primorske armijske oblasti.
Od 1. aprila 1941. godine ratnim raspor postavljen je za načelnika Operativnog odeljenja Treće armije. Tada je već uveliko imao čin
pukovnika.
Prve ratne borbe imao je sa ustašama kod Virovitice i Đakova. Ustašku pobunu gušio je u Derventi a prve borbe sa Nemcima vodio
u okolini Bosanskog Broda.
Kapitulacija Jugoslovenske kraljevske vojske, koja je potpisana 17. aprila 1941, zatekla je pukovnika Mihailovića u Istočnoj Bosni. Odbio je da prihvati vojnu kapitulaciju i krenuo ka Srbiji kako bi tamo nastavio otpor.
Od 13. maja 1941. boravio je na Ravnoj Gori. Pored sebe je imao dvadesetak bliskih oficira, podoficira i vojnika. Bila je to prva organizovana grupa koja je vremenom oko sebe i u svoje organizacije okupila mnoge istomišljenike. Tako je na ovoj planini začet vojni i, donekle,
politički pokret kasnije nazvan Ravnogorski pokret.
Mihailović je kraljevim ukazom 7. novembra unapređen u čin brigadnog generala.
General Dušan Simović je 15. novembra 1941. u ime jugoslovenske i britanske vlada ozvaničio Mihailovića kao komandanta "svih jugoslovenskih oružanih snaga u zemlji". Od tada pokret dobija ime "Jugoslovenska vojska u
otadžbini".
Nekako, u tim danima partizani su napali četnike i tako je započeo građanski rat koji je imao nesagledive posledice.
U novoj jugoslovenskoj kraljevskoj vladi, koju je predvodio akademik Slobodan Jovanović, formiranoj 11. januara 1942, Mihailović je
postavljen za "ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva".
Novim kraljevim ukazom 19. januara 1942. unapređen je u čin divizijskog generala. Novo priznanje došlo je 27. marta iste godine kada je,
zajedno sa američkim generalom Daglasom Mak Arturom i sovjetskim Semjonom Konstantinovičem Timošenkom, proglašen za vojskovođu godine.
Partizansko-četnička bitka za Srbiju započela je početkom avgusta 1944. sukobima na Kopaoniku. Od tada počinje partizansko nastupanje a četničko odstupanje.
Krajem istog meseca kralj Petar II Karađorđević oslobodio je generala Mihailovića dužnosti načelnika Štaba Vrhovne komande. Drugi udarac
kraljev usledio je 12. septembra kada je u govoru održanom preko Radio-Londona pozvao sve pripadnike Jugoslovenske vojske u otadžbini da
se stave pod komandu "maršala Tita".
Generalova tragedija nastavila se 22. septembra odlaskom iz Srbije u Bosnu.
Novembra 1944. godine Amerikanci su ponudili Mihailoviću da ode iz Jugoslavije u izbeglištvo, što je on odbio. Iako je dobro znao šta ga čeka, ostao je sa narodom do svoga kraja!
Agonija je trajala do 13. marta 1946. godine, do hapšenja.
Inače jedan zanimljiv podatak,predsednik Francuske Šarl de Gol nikada nije susreo sa Titom,iz razloga sto tadasnji predsednik je odbio pomilovanje i naredio egzekuciju djenerala.
Takodje odlikovan i od strane Šarl de Gola i Harija Trumana.
U sledećem članku nesto o velikom vojskovodji i istaknutom srpskom članu Legije stranaca.
Izvor:http://www.riznicasrpska.net/istorija/index.php?topic=108.0
Endosar
Kame SenninIgorAcabComentarios (7)
odlicno, samo napred.
Hvala druze jos jednom.
Свака част за чланак. С Вером у Бога, за Краља и отаџбину !!!
Помаже Бог друже и хвала
Nekako, u tim danima partizani su napali četnike i tako je započeo građanski rat koji je imao nesagledive posledice.
Za Domovinu s Titom!
Za Kralja i otadzbinu o7