Imamo gomile radio i tv stanica koje emituju program, a na milione radio i tv prijemnika, baznih stanica za mobilne telefone i milione telefona.Kako se to sve ralizuje?Radio stanica emituje signal u etar. U etru se taj signal ne čuje, ne oseti ali postoji, znamo da postoji. Radio prijemnik transformiše taj signal u zvuk, a tv prijemnik i u zvuk i u sliku.Znači u etru postoji mnoštvo frekvencija – šumova, kaša različitih frekvencija, a nema ni zvuka ni slike. Sasvim prosto i jasno.Čovek je vibratorno – elektro-magnetsko biće kao i sve ostalo. Svaki atom, svaka ćelija, organ i celo telo ima svoju frekvenciju. Čovekova simfonija frekvencija ne nastaje samo od frekvencija ćelija, organa i tela, nego i od misli i reči ali ne samo tekućih, nego od svih a pogotovo od onih misli i reči koje su najčešće u opticaju (misli su uglavnom stvorile emocije) i emocije imaju još jaču, snažniju vibraciju – melodiju frekvencija, ali i sve ranije izgovoreno. Skup svih tih vibracija – simfonja frekvencija se emituje u etar neprestano dok čovek postoji. Njegova simfonija šumova u etru se menja zavisno od misli, raspoloženja, emocija i namera, promena koncepata i uverenja koje ispoljava. Sve to stalno šumi, zveči – postoji u etru.Čovek ima čula koja iz spoljašnje kaše frekvencija – šumova, pretvaraju samo one vibracije za koje su ta čula osposobljlena u zvuk, slike, ukus, miris, dodir.Čovek je i predajnik i primalac vibracija i frekvencija. Tačnije svaka ćelija je i emiter i risiver, a čovekova čula i koža su  i antene, mozak je procesor gde se frekvencije pretvaraju u slike zvuk …Sveukupno postojanje je nedualno, ništa što postoji “materijalno” a i nematerijalno nije bez frekvencija pa na čoveka utiču i frekvencije i Sunca i meseca, i ostalih planeta a galaksija, jer sve je vibracija.Čovek je uveren da je samo ono što govori i radi, kako izgleda, njegova komunikacija sa okruženjem. Nije osvestio šta je on i šta je sve ostalo.Mozak je procesor prepoznatih primljenih frekvencija. Srce, stomak, treće oko,… nisu procesori oni imaju prave tačne note.Kroz mozak – procesor desava se ograničena komunikacija, interakcija sa okruženjem, postojanjem. Misli se ne dešavaju u mozgu, one samo prolaze kroz procesor, ali ipak ostavljaju tragove u strukturi mozga. Sve što naučimo učimo ponavljanjem i to postaju automatske reakcije koje delovanjem i govorom ispoljavamo. To ponavljanje kreira sinapse u mozgu, i zahvaljujući njima naše reakcije i akcije – delovanja, a i reči i vokabular i stavovi- mišljenja, postaju automatizovane: vožnja bicikla, automobila, sve radnje koje obavljamo bez razmišljanja, rekao bi neko nesvesno, isto tako i jezike koje smo savladali, ali i sva naša sopstvena „znanja“ koncepte, emocije…Ta naša znanja, memorija, sećanja, misli ne postoje u mozgu, nema ih tamo, ne postoje klasteri, fioke gde to sve stoji i čeka da se realizuje. To je vibracija frekvencija koja teče etrom, iako smo ubeđeni da je to nešto naše lično, privatno. Sinapse u mozgu su magneti bukvalno koji te trenutno nam potrebne frekvencije privlače iz etra. Sinapse su putanje do tih frekvencija. Mislil nisu lične, to su vibracije u etru kao i sve ostalo.Šta ovo sve znači? Sve što postoji je frekvencija vibracija, i sve što postoji je i predajnik i prijemnik frekvencija.Da bi bilo koja forma nastala kao pojavni oblik, i misao i objekt i telo u prirodi potrebne su note. Note su uputstvo koje određuje frekvenciju forme od misli do atoma, ćelije, bića, planete, sunca, galaksije. Bez tih nota sve bi bila samo kaša neartikulisanih frekvencija u eteru. Note određuju svrhu, oblik, izgled, namenu, znači i nastanak i opstanak i nestanak te forme jer samo tako je moguće održati strukturu.Nauka je ukazala na to da se posmatranjem utiče na promenu strukture iz talasa u česticu kod atomskih elemenata. Znači za promenu strukture neophodan je i posmatrač ali i namera. Namerom se menja struktura, pa se nešto iz „nematerijalnog“ pretvara u materijalno. Nauka je dokazala i da su te čestice kad se udalje i dalje povezane, da zna desna šta radi leva. To govori da se namerom menja struktura atoma,  skretanjem čestice sa jedne putanje na drugu ili  dodavanjem „čestica“ menja se atom pa iz jednog „elementa“ može nastati drugi. To ukazuje i dokazuje da je Namera osnov postojanja.Kad na osnovu toga sagledamo Postojanje, sve što postoji – univerzum, povezano je  i strukturom i Namerom.Čija je Namera i ko piše note Postojanja? Dokazano je da čovek namerom može uticati na postojanje, menjati strukturu. Ali pitanje ostaje da li čovek piše note za celokupno postojanje.Za postojanje je potreban polaritet – pozitivan i negativan pol, plus i minus da bi nastala vibracija pa iz nje, u njoj, frekvencija koja se ponavlja da bi održala formu, znači i nota koja to održava.Nema postojanja bez Namere i polariteta – plusa i minusa što znači da je itekako prisutna Inteligencija Postojanja.Inteligencija Postojanja je Duh, a energija postojanja je Ljubav. Duh je Volja i Namera Postojanja, koju otelotvorje Ljubav – energija sveukupnog kretanja vibracija (sve je tom energijom povezano).Nauka do sad nije spoznala Duhovnost postojanja, ali je spoznala energiju i materiju pa je energiju nazvala elektro-magnetnom i dodala tome gravitaciju koju danas odbacuje.Nijedna grana nauke koja tumači postojanje nekih formi i pravila nezavisno celokupnog postojanja neće dati odgovore dok se ne spozna i „pronađe“ Duhovnost u svemu postojećem.U svakoj ćeliji se dešavaju stotine promena u sekundi, ima li ćelija svoj um pa određuje šta, kako, kojim r, kojom svrhom se dešava ili o svemu tome „brine“ nešto spolja. Znamo – nauka potrvdila (zasad samo identifikaciju – a ostalo je „đubre“), da svaka ćelija sadrži notni zapis.Iz Duha nastaje Duša. Kod čoveka je smeštena u srcu, nauka je još nije pronašla. Duša je „nosilac“ Inteligencije i Ljubavi Postojanja, svesti i energije, esencija života. Inteligencija i Ljubav postojanja su Istina Postojanja, Apsolutna Istina.Apropo tome čovek je svesno inteligentno biće. Nivo svesnosti – čitaj inteligencije kod čoveka je promenljiva kategorija. Zavisna od trenutka do trenutka zbog raspoloženja, trenutnih misli, ali i sveukupnog „znanja“ koja je stekao kroz svoja iskustva. Nivo inteligencije određuju čitaj ograničavaju koncepti, verovanja, znanja, i emocije koje je stekao, usvoio i sobom nosi. Koncepti, znanja, verovanja i emocije su promenljive kategorije koje utiču na čovekova mentalna i fizička stanja. Čovek ograničava svoju percepciju kreiranjem sinapsi u mozgu, one postaju kristali – kristalne prizme, koje ograničavaju percepciju pa umesto svih vibracija koje prima konstantno iz okruženja – univerzuma, prepoznaje samo one koje se slažu sa njegovim ličnim dotadašnjim iskustvom.Da ponovim čovek je svesno biće, sva iskustva koja ima događaju se u Svesti. „Od i iz“ Svesti „prima“ neprekidno note – kodove Postojanja, Istinu, jer postoji u Svesti. Čovekova čula nisu okrenuta samo ka spolja.Zbog nerazumevanja i ko je i šta je nesvesno ograničava prepoznavanje tih nota, pretvara iz u informacije, unutrašnje formacije koje ograničavaju apsolutnu percepciju, pa formira sopstvenu istinu.Prelamanje svetlosti kroz kristalnu prizmu prikazuje šest boja sa nešto nijansi. Zavisno od prizmi koje je čovek sam kreirao često nema ni tih šest boja nego samo siva iako je u propuštanju svetlosti kroz prizmu nema. Zbog toga se umanjuje, ograničava svesnost, samim tim i inteligencija čoveka, posledica toga je i usporen protok energije Postojanja, Ljubavi. Stvaraju se „uska grla“ u mentalnom sklopu, ćelijama, organima, pa Inteligencija Postojanja usmerava dobar deo energije na oporavak i održanje života pojedinca, a problemi, patnje, i bolesti su samo opomena Postojanja da nešto sa prijemom Istine nije u redu, da tu nešto treba menjati.Samo čovek pojedinac može menjati svoju istinu, niko umesto njega ne može uskladiti i transformisati ličnu istinu u Apsolutnu Istinu Postojanja.