Друга битка за Харков Из Википедије, слободне енциклопедије
Друга битка за ХарковВреме: Место:Резултат:Сукобљене странеКоманданти и вођеЈачинаЖртве и губици

пру

Источни фронтДруга битка за Харков је била битка вођена од 12. маја до 28. маја 1942. на Источном фронту у Другом светском рату. Након успешне зимске противофанзиве која је одбацила немачке снаге од Москве, али и исцрпла резерве Црвене армије, Харковска офанзива је била нови покушај Совјета да прошире своју стратешку иницијативу.12. маја 1942, совјетске снаге под командом маршала Семјона Тимошенка, су започеле офанзиву према Немачкој шестој армији, са избочине коју су
успоставиле током Зимске противофанзиве. Кључне грешке неколико штабних
официра, и самог Стаљина, који нису успели тачно да процене потенцијал Вермахта, и преценили су своје тек истрениране снаге, довеле су до успешног
немачког укљештујућег напада око напредујућих совјетских снага, и
њиховог одсецања од остатка фронта.Крвава битка која је трајала 17 дана је довела до губитка 200.000 војника Црвене армије, као и на стотине тенкова. На крају је Фридрих Паулус извојевао победу, и био му је отворен пут за каснију операцију Плаво и Стаљинградску битку.Стаљинградска битка је била главна прекретница у Другом светском рату, и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Трајала је од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године.Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде руског града Стаљинграdske битке унутар града, и совјетске контраофанзиве у којој су коначно биле
заробљене и уништене немачке и остале снаге Сила Осовине око града.
Укупни губици у људству се процењују на између 1,5 и 2 милиона. Sile Osovineсу изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту и до краја рата нису се опоравиле. То је био њихов први велики пораз у овом рату. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време
битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над Nacističkom Njemačkom, 1945. године.Стаљинградска биткаДео Источног фронта у Другом светском рату
Совјетски војник маше црвеном заставом над централним тргом Стаљинграда 1943.Време: Место:Резултат:Сукобљене стране


 СССР




Битка код Курска вођена је у Другом светском рату између совјетских и немачких снага током лета 1943. године (од 5. јула до 23. августа). То је највећа тенковска битка у историји ратовања и једна од најзначајнијих савезничких победа током 1943. године. Најжешће борбе вођене су око села Прохоровке.Намера немачких копнених снага, Вермахта, била је разбијање средишњег дела Источног фронта, а затим с југа обухватити Москву и нанети одлучујући ударац Црвеној армији. Немачка офанзива почела је 5. јула под тајним називом Цитадела (нем. Zitadelle - тврђава). У бици је са немачке стране ангажовано 50 дивизија (од којих 34 пешадијске, 14 оклопних и 2
моторизоване) - укупне јачине око 900.000 војника, 2.700 тенкова и
самоходних и јуришних топова, 10.000 артиљеријских и минобацачких цеви,
уз подршку око 2.000 авиона, док је са совјетске стране ангажовано 12
армија (од којих 2 оклопне). Совјети су имали извесну бројчану предност у људству и наоружању - 20.000 топова и минобацача, 920 ракетних бацача (каћуша), 3.600 тенкова, уз подршку 2.400 авиона.Упркос већим губицима руске снаге су извеле успешан противнапад и до 23. августа Немци су поражени. Из строја им је избачено до 500.000
војника од тога око 60.000 погинулих и око 150.000 рањених (током прве
етапе битке односно немачке офанзиве). Касније, током совјетске
против-офанзиве, тај број се попео на преко пола милиона погинулих,
рањених и заробљених. Стварни совјетски губици обелодањени су тек 1991. и износили су око 800.000 погинулих, рањених и несталих (током обе етапе битке).Победом Црвене армије у овој бици, иницијатива на Источном фронту прешла је на совјетску страну. Од тада па све до краја рата немачке јединице су се налазе у константној дефанзиви. Treći Rajh
Italija 
Mađarska
Rumunija
Nezavisna Drzava Hrvatska
Битка код Курска вођена је у Другом светском рату између совјетских и немачких снага током лета 1943. године (од 5. јула до 23. августа). То је највећа тенковска битка у историји ратовања и једна од најзначајнијих савезничких победа током 1943. године. Најжешће борбе вођене су око села Прохоровке.Намера немачких копнених снага, Вермахта, била је разбијање средишњег дела Источног фронта, а затим с југа обухватити Москву и нанети одлучујући ударац Црвеној армији. Немачка офанзива почела је 5. јула под тајним називом Цитадела (нем. Zitadelle - тврђава). У бици је са немачке стране ангажовано 50 дивизија (од којих 34 пешадијске, 14 оклопних и 2
моторизоване) - укупне јачине око 900.000 војника, 2.700 тенкова и
самоходних и јуришних топова, 10.000 артиљеријских и минобацачких цеви,
уз подршку око 2.000 авиона, док је са совјетске стране ангажовано 12
армија (од којих 2 оклопне). Совјети су имали извесну бројчану предност у људству и наоружању - 20.000 топова и минобацача, 920 ракетних бацача (каћуша), 3.600 тенкова, уз подршку 2.400 авиона.Упркос већим губицима руске снаге су извеле успешан противнапад и до 23. августа Немци су поражени. Из строја им је избачено до 500.000
војника од тога око 60.000 погинулих и око 150.000 рањених (током прве
етапе битке односно немачке офанзиве). Касније, током совјетске
против-офанзиве, тај број се попео на преко пола милиона погинулих,
рањених и заробљених. Стварни совјетски губици обелодањени су тек 1991. и износили су око 800.000 погинулих, рањених и несталих (током обе етапе битке).Победом Црвене армије у овој бици, иницијатива на Источном фронту прешла је на совјетску страну. Од тада па све до краја рата немачке јединице су се налазе у константној дефанзиви.

Битка код КурскаДео Другог светског ратаБитка код КурскаВреме: Место:Резултат:
Уништени тенк Т-34Време: Место:Резултат:Сукобљене странеКоманданти и вођеЈачинаЖртве и губици
Друга битка за Харков Из Википедије, слободне енциклопедије
Друга битка за ХарковВреме: Место:Резултат:Сукобљене странеКоманданти и вођеЈачинаЖртве и губици

пру

Источни фронтДруга битка за Харков је била битка вођена од 12. маја до 28. маја 1942. на Источном фронту у Другом светском рату. Након успешне зимске противофанзиве која је одбацила немачке снаге од Москве, али и исцрпла резерве Црвене армије, Харковска офанзива је била нови покушај Совјета да прошире своју стратешку иницијативу.12. маја 1942, совјетске снаге под командом маршала Семјона Тимошенка, су започеле офанзиву према Немачкој шестој армији, са избочине коју су
успоставиле током Зимске противофанзиве. Кључне грешке неколико штабних
официра, и самог Стаљина, који нису успели тачно да процене потенцијал Вермахта, и преценили су своје тек истрениране снаге, довеле су до успешног
немачког укљештујућег напада око напредујућих совјетских снага, и
њиховог одсецања од остатка фронта.Крвава битка која је трајала 17 дана је довела до губитка 200.000 војника Црвене армије, као и на стотине тенкова. На крају је Фридрих Паулус извојевао победу, и био му је отворен пут за каснију операцију Плаво и Стаљинградску битку.
Операција Барбароса (нем. Unternehmen Barbarossa) био је немачки кодни назив за инвазију нацистичке Немачке на Совјетски Савез током Другог светског рата. Операција је добила име по цару Светог римског царства Фридриху Барбароси.Главни циљ операције је био брзо освајање целог европског дела Совјетског Савеза, западно од линије која је повезивала Архангелск и Астрахан. Неуспех операције Барбароса на крају је резултовао целокупним поразом Трећег рајха. Источни фронт који је отворила операција Барбароса био је највеће бојиште Другог светског рата, са највећим и најбруталнијим биткама, великим људским губицима и деструкцијом. СССР Трећи рајх
 Краљевина Италија
 Румунија
 Краљевина Мађарска
 Словачка
 НДХКоманданти и вође


Јосиф Стаљин
Георгиј Жуков
Александар Васиљевски
Семјон Буђони
Климент Ворошилов
Семјон Тимошенко
Маркијан Попов
Фјодор Кузњецов
Дмитриј Павлов
Иван Тјуљењев
Михаил Кирпонос Адолф Хитлер
Валтер фон Браухич
Франц Халдер
Вилхелм фон Леб
Федор фон Бок
Герд фон Рундштет
Шаблон:Подаци о застави Краљевина Румунија Јон Антонеску
Карл МанерхајмЈачина


2.600.000око 3.200.000

пру

Источни фронт

Овај чланак је део чланака о Великом отаџбинском рату.

Операција Барбароса (нем. Unternehmen Barbarossa) био је немачки кодни назив за инвазију нацистичке Немачке на Совјетски Савез током Другог светског рата. Операција је добила име по цару Светог римског царства Фридриху Барбароси.Главни циљ операције је био брзо освајање целог европског дела Совјетског Савеза, западно од линије која је повезивала Архангелск и Астрахан. Неуспех операције Барбароса на крају је резултовао целокупним поразом Трећег рајха. Источни фронт који је отворила операција Барбароса био је највеће бојиште Другог светског рата, са највећим и најбруталнијим биткама, великим људским губицима и деструкцијом.^{[тражи се извор од 01. 2016}