Kao i svake jeseni, sjetim se The Books of knjige i njihovog fenomenalnog "sastava" na temu jeseni. Ovaj "sastav" je star 10tak godina, a ja se i dalje na njega smijem ko lud na brašno. Nadam se da ćete i Vi prepoznati specifičan humor Cetinjana .




Pocela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On cesto kaže da tako mora i tako treba. A kad mu je brata maska (mazga) gadjala medu rogove nije tako mislijo.

Domacice spremaju zimnice. Ja sam srecan. Grad je pun lišca, a tata kaže da bi smecari trebali da idu u jer je ovo vec treca jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struja u kucu, pa mama kaže za elektro – distributere: „To su jedna govna!“, a nije mislila na tom nacinu kad ni je kuca bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istoj curi. To je mala, od pašanoga mi Vera. Ja je zovem Vjera, jer me stid da se odvajam od društva.

I ove jeseni tice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostale. Meni ih je žao jer su one male i nezašticene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Ðed kaže da su one pticiji proleterijat, a nije tako mislijo kad nam se roda posrala na ficu, pa je fata do Špadijerskoga vrha. Ðed je tada slomijo nogu, a tu rodu je ubijo ujak Vlado dva dana poslijed golijem rukama. On kaže da se branila ka cojek. Meni je bilo žao, a žao mi je i deda koi je slomijo nogu, ali
žalije mi je rodu jer je ded živ, a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomijo nogu, a da je ona ubila deda pot Špadijerski vrh (planina u Cetinje), mada bi mene bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra dedu na ficu i da ga je ded ubio šjekirom, ka što je tio babu jedne rede, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo), šklepijo u zastavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda, pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.


Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupijo petarde kod Paljevica u Donje polje. Oni nemaju para za leb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu de je ded i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Zelja što dolazi s broda. On je bogat covek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brodu.

Poslijed ih mi teško izbacamo iz kuce. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega, jer mu ih je ža da se svade s mamom po vas dan. A nije tako mislijo kad su mu na kocku u Pecinu pošle tri plate pa je io u našu kucu.

Neznam što bih još pisao od jeseni, još sem da je volim i njeni plodovi nama deci daju vitamine da bismo postali jaki.