국가 Serbia - 사회적 상호작용 및 오락 - 18 Apr 2016 04:46 - 17
Pozdrav svima, evo jedne male price :)
Secam se kao da je juce bilo... te setnje kroz kisnu noc, koracanja po opalom liscu koje je izgubilo svoju draz bas kao i ja te noci... Tama, gde god se okrenes samo tama... Zivot? Mislio sam tog trenutka da je postao bezvredan i osecao sam neki bol u grudima koji je nagovestavao da je mozda kraj...
Onako pokisao i sav nikakav svratio sam do obliznje prodavnice u kojoj je radio jedan covek koji me je zacudjeno gledao... Podigo sam glavu, pogledao ga... Onako sa tim zacudjenim pogl samo me je pitao da li sam dobro. Pokusao sam se nasmejati, ali nisam uspeo...
Valjda je shvatio, ne znam ni dan danas, da sam u problemima i da mi nije do price... Uzeo sam alkohol, cigare i nastavio dalje kroz tamu noci...
Znate kako obicno kada ste tuzni zelite da odete na mesto gde cete biti sami i malo razbisliti misli, pokusati naci zelju za daljim koracanjem kroz zivot i shvatiti da nema vremena za patnju...
Dolazim na to mesto, kad ono... na maloj drvenoj klupici sedi neka devojka. Isto kao i ja sedela je sva pokisla, kosa joj je prekrila lice, a suze kao da su joj se tamicile sa kisom, kao da su se takmicile ko ce duze i jace da pada...
Onako sav zbunjen, prisao sam i seo pored nje... upalio cigaru i pruzao joj flasu zestine. Nije me ni pogledala, pruzila je ruku , uzela flasu i pocela da pije... Spustila je flasu, stala je sa plakanjem, medjutim i dalje je sedela pognute glave.
I tebe je zivot naterao na patnju? - pitala me je neznim tihim glasom.
Nista nisam odgovorio... ustao sam i stao pored nje. Uzeo sam flasu i taman kada sam hteo da nastavim dalje osetio sam njenu ruku na svom ramenu... Samo je rekla da ostanem sa njom.
Izgledala je prelepo, onako sva u suzama, razmazana sminka i pogled malog deteda prosto su me naterali da ostanem tu sa njom.
Onog trenutka kada sam ustao nisam hteo da ostanem, nisam zeleo da pored mojih muka slusam jos i tudje, ali kakav bi to covek bio kada se nebih nasao drugima u pomoci cak iako sam i ja sam postao beznadezni slucaj...
Sedeli smo tako, pili smo zajedno i ona mi je pricala o svojim mukama... Kisa je i dalje padala, ali nama to nije smetalo. Tako slusajuci je nekako sam shvatio jbt koliki sam ja idiot ako sazaljavam sebe i svoj zivot shvatam bezvredim, a devojka je imala mnogo vecih problema u zivotu nego ja...
Ne mene zivot nije naterao na patnju. - odgovorio sam joj na pitanje koje mi je postavila jos od kad sam doso do nje.
Nisam joj to hteo reci, msl ako ona vec ona ima toliko problema u zivotu bolje da joj se ponudim kao pomoc nego da joj pricam neke gluposti o svom zivotu za koje sam do tog trenutka smatrao da su preteske.
Nasmesila se,i pogledala... Ne znam kako da Vam opisem taj pogled, prosto osetio sam neku toplinu i snagu pored nje... Mozda sam se i zaljubio?
I tako kako je vreme odmicalo polako je pocela i zora da svice, kisa je prestala, a ja sam na svoje probleme zaboravio, kao da nikada nisu ni postojali. Dala mi je neku snagu, snagu da te probleme prevazidjem, nekako kako znam i umem r, a ujedno msl da sam i ja njoj pomogao.
Tu smo se i rastali, kraj te male drvene klupe... Razisli smo se bez pozdrava, samo smo jedno drugome izmamili osmeh na lice, okrenuli i svako je otiso na svoju stranu.. Sa jedne strane osecao sam se srecno, a sa druge mi je bilo malo i zao sto se nismo upoznaili i sto nisam uspeo da saznam ni njeno ime...
Sutradan sam opet dosao do te male drvene klupe, seo sam, zapalio cigaru i gledao u nebo. Bilo je prelepo, puno sjajnih zvezda, a najbitnije od svega kise nije bilo, a ni nje.
Znaci i tebi je ovo ominjeno mesto koje posecujes kada zelis da si sam!? - okrenuo sam se i ugledao nju !!!
Te veceri smo se detaljno upoznali, a i te veceri smo postali jedno... evo i dan danas smo zajedno zivi,zdravi i veseli... a ta mala drvena klupica je postalo mesto koje svake godine u to doba posecujemo i tu provedemo noc cekajuci da zora svane...
Eto toliko od mene, videcu sledeci clanak da bude isto neka tema nevezana za eRevollution, ali ako bude to ce biti DVOUGAO !!! :)
VOTE SUBE :P Iskreno Vas,
KrstaVB :)
Secam se kao da je juce bilo... te setnje kroz kisnu noc, koracanja po opalom liscu koje je izgubilo svoju draz bas kao i ja te noci... Tama, gde god se okrenes samo tama... Zivot? Mislio sam tog trenutka da je postao bezvredan i osecao sam neki bol u grudima koji je nagovestavao da je mozda kraj...
Onako pokisao i sav nikakav svratio sam do obliznje prodavnice u kojoj je radio jedan covek koji me je zacudjeno gledao... Podigo sam glavu, pogledao ga... Onako sa tim zacudjenim pogl samo me je pitao da li sam dobro. Pokusao sam se nasmejati, ali nisam uspeo...
Valjda je shvatio, ne znam ni dan danas, da sam u problemima i da mi nije do price... Uzeo sam alkohol, cigare i nastavio dalje kroz tamu noci...
Znate kako obicno kada ste tuzni zelite da odete na mesto gde cete biti sami i malo razbisliti misli, pokusati naci zelju za daljim koracanjem kroz zivot i shvatiti da nema vremena za patnju...
Dolazim na to mesto, kad ono... na maloj drvenoj klupici sedi neka devojka. Isto kao i ja sedela je sva pokisla, kosa joj je prekrila lice, a suze kao da su joj se tamicile sa kisom, kao da su se takmicile ko ce duze i jace da pada...
Onako sav zbunjen, prisao sam i seo pored nje... upalio cigaru i pruzao joj flasu zestine. Nije me ni pogledala, pruzila je ruku , uzela flasu i pocela da pije... Spustila je flasu, stala je sa plakanjem, medjutim i dalje je sedela pognute glave.
I tebe je zivot naterao na patnju? - pitala me je neznim tihim glasom.
Nista nisam odgovorio... ustao sam i stao pored nje. Uzeo sam flasu i taman kada sam hteo da nastavim dalje osetio sam njenu ruku na svom ramenu... Samo je rekla da ostanem sa njom.
Izgledala je prelepo, onako sva u suzama, razmazana sminka i pogled malog deteda prosto su me naterali da ostanem tu sa njom.
Onog trenutka kada sam ustao nisam hteo da ostanem, nisam zeleo da pored mojih muka slusam jos i tudje, ali kakav bi to covek bio kada se nebih nasao drugima u pomoci cak iako sam i ja sam postao beznadezni slucaj...
Sedeli smo tako, pili smo zajedno i ona mi je pricala o svojim mukama... Kisa je i dalje padala, ali nama to nije smetalo. Tako slusajuci je nekako sam shvatio jbt koliki sam ja idiot ako sazaljavam sebe i svoj zivot shvatam bezvredim, a devojka je imala mnogo vecih problema u zivotu nego ja...
Ne mene zivot nije naterao na patnju. - odgovorio sam joj na pitanje koje mi je postavila jos od kad sam doso do nje.
Nisam joj to hteo reci, msl ako ona vec ona ima toliko problema u zivotu bolje da joj se ponudim kao pomoc nego da joj pricam neke gluposti o svom zivotu za koje sam do tog trenutka smatrao da su preteske.
Nasmesila se,i pogledala... Ne znam kako da Vam opisem taj pogled, prosto osetio sam neku toplinu i snagu pored nje... Mozda sam se i zaljubio?
I tako kako je vreme odmicalo polako je pocela i zora da svice, kisa je prestala, a ja sam na svoje probleme zaboravio, kao da nikada nisu ni postojali. Dala mi je neku snagu, snagu da te probleme prevazidjem, nekako kako znam i umem r, a ujedno msl da sam i ja njoj pomogao.
Tu smo se i rastali, kraj te male drvene klupe... Razisli smo se bez pozdrava, samo smo jedno drugome izmamili osmeh na lice, okrenuli i svako je otiso na svoju stranu.. Sa jedne strane osecao sam se srecno, a sa druge mi je bilo malo i zao sto se nismo upoznaili i sto nisam uspeo da saznam ni njeno ime...
Sutradan sam opet dosao do te male drvene klupe, seo sam, zapalio cigaru i gledao u nebo. Bilo je prelepo, puno sjajnih zvezda, a najbitnije od svega kise nije bilo, a ni nje.
Znaci i tebi je ovo ominjeno mesto koje posecujes kada zelis da si sam!? - okrenuo sam se i ugledao nju !!!
Te veceri smo se detaljno upoznali, a i te veceri smo postali jedno... evo i dan danas smo zajedno zivi,zdravi i veseli... a ta mala drvena klupica je postalo mesto koje svake godine u to doba posecujemo i tu provedemo noc cekajuci da zora svane...
Eto toliko od mene, videcu sledeci clanak da bude isto neka tema nevezana za eRevollution, ali ako bude to ce biti DVOUGAO !!! :)
VOTE SUBE :P Iskreno Vas,
KrstaVB :)
후원
Saint Optimum댓글 (17)
awwwwww što je wepooooo
haha vote o/ 
Hah o/
au brate svaka ti dala , o7 o/ vote
Прелепо о7
nisam mogo da čitam veoma je smorno. Sami mi prepričajte šta je bilo na kraju sa Krstom i Kačavendom
Život je sastanak i rastanak,
sećanje na to i čekanje novog susreta ...
do koga možda dođe a možda i nikada ?
#usraćuse !
povracacu
e moj krsto dasi vako pisao o svakom svom momku imao bi sabrana dela krstivoja d bulje
E kad se sad nijesam ispovraca...
ma dajte ljudi, kaj kenjate, svi znamo da u vama ima malo romantike 
ili ste stari ozenjeni papucari pa ste izgubili taj pojam iz glave
ili ste stari ozenjeni papucari pa ste izgubili taj pojam iz glave 
Убиће те романтика....
Brv
ajme koliko seres pomislio sam da se kandidujes opet
hahahaha
salim se
slab sam na ljubav
odo da pijem poz