Među kosovskim junacima u narodnoj pesmi posebno su izdvojene i istaknute tri srpske vojvode. Milan Toplica je iz Toplice, oblasti kroz koju protiče istoimena reka; Ivana Kosančića predanje vezuje za kraj kroz koji protiče reka Kosanica (okolina Prokuplja), a Miloš Obilić je, takođe po predanju, iz Pocerja.

Bez njih bi trojice lepota, sjaj i dramatičnost kosovskog mozaika podvižnika i stradalnika bili oskudniji i siromašniji. I bleđi. Nedostajala bi dimenzija lične i porodične drame; obećanja i izneverenog očekivanja.

Milan Toplica, Ivan Kosančić i Miloš Obilić, čudesno kosovsko trojstvo, nakon pričešća u crkvi (a pre samog boja) okrenuti su licem prema smrti. Oni su se zavetovali. Ta misao ih okreće podvigu. Oni će se u boju junaštvom izdvojiti i proslaviti. Tako kaže predanje, a svedoči narodna pesma.

Tri su srpske vojvode u pesmi i predanju. U zavetu i podvigu. Lepota, junaštvo, mudrost. Da li slučajno i proizvoljno?

Broj tri je takozvani stajaći (stalni) broj u našim narodnim pesmama. Sigurno je da ovaj izbor nije slučajan. Srbi se krste sa tri prsta. Tri puta se, kad se pozdravljaju (ili jedan drugom nešto čestitaju) ljube u obraze. Pored ostalog, hvata ih troletna groznica. Tri je u osnovi svih ovih običaja.

I koplje se (u narodnoj pesmi) lomi ili prebija na tri polovine. Tamnuje se tri godine dana. Triput je sunce, na Istoku zaigralo, kad su ono, u Višnjićevoj pesmi, "sveci vrgli prilike" viš' Srbije po nebu vedrome.

Bez treće, nema sreće, znaju i danas reći Srbi. Na njih ide troglava aždaja, a u junaka mitskih, tri su srca junačka. Tri su vile u planini, tu su trozubac i tronožac i još mnogo čega u istom znaku i znamenu. Tri je kultni broj. Tri su plamena mača. Tri su konja viteza i tri bojne vojvode. Lepota, mudrost, junaštvo . . .

Tako je magični broj tri i u narodnoj poeziji spojio sudbe velikih kosovskih junaka Obilića, Kosančića i Toplice.