Šest hiljada godina je samo trenutak u večnosti....
Trenutak u kom je, u svojoj mudrosti, Car Svemira dopustio pobunjenicima da vladaju u jednom od svetova. Zamisao Cara je da stanovnici svih drugih svetova svojim očima vide kako pobuna izgleda (jer je nikad ranije nije bilo) i prave namere pobunjenika, pa da oni onda svojom slobodnom voljom izaberu Cara i ono što On nudi, i odbace pobunjenike i koncept koji oni nude.
To je teži put, ali ukoliko Car želi da ima podanike sa slobodnom voljom, tako mora biti.
Nije Car ostavio stanovnike pobunjenog sveta da se sami nose sa Neprijateljem. Rekao im je da je pobuna u toku, da samo žive kako treba u skladu za Zakonom i onda će ih On štititi. Obećao je stanovnicima pobunjenog sveta i da ih neće spopasti veće nevolje nego što oni mogu da izdrže.... Kasnije je Zakon i zapisan, a Car je organizovao Državu koja je trebalo da služi kao primer svim stanovnicima pobunjenog sveta, pa da kad vide kako dobro ide stanovnicima te države, da i svi drugi stanovnici pobunjenog sveta požele da i oni drže Zakon. Ali čak je i stanovnike te države, koju je Car Svemira organizovao, a koji su dobili više znanja od drugih stanovnika pobunjenog sveta, odnela pobuna - odbacili su Zakon i počeli da žive na svoju ruku, i ta država je nestala pod napadima okolnih vladara......
Mećutim, Carev plan se odvija i dalje. On se spustio u pobunjeni svet i svojim životom je platio za sva kršenja Zakona od strane stanovnika pobunjenog sveta. Baš kao što je i obećao. Žrtvovao se za voljene! Od tog trenutka pokrenut je Plan B - širenje istine čitavom pobunjenom svetu.
Dok su istinu širili stanovnici pobunjenog sveta koji su učeni od samog Cara to je još i funkcionisalo, međutim, čim su oni pomrli, pod uticajem Neprijatelja i pobunjenika počelo je postepeno, korak po korak, udaljavanje od carskog Zakona..... I to je dotle otišlo da danas oni stanovnici pobunjenog sveta koji nose ime Cara zaista jesu najgori od svih... Neprijatelj je u potpunosti uspeo - danas retko ko u pobunjenom svetu želi da živi po Zakonu. Neprijatelj može slobodno da likuje pred Carem - "Ovo je moj svet. Ovi stanovnici ne žele da žive po tvom zakonu. Oni žive po mom zakonu. Ja sam njihov car! Ovde te niko ne želi. Odlazi!"
Postoji samo jedan problem - pobuna je vremenski i prostorno ograničena, jer služi kao pokazna vežba, kao primer svima u Svemiru. To je ono što Neprijatelj ne želi da stanovnici pobunjenog sveta saznaju. Pobuna kratko traje. I nakon okončanja pobune jednostavno neće postojati svet u kom će moći da se živi po pobunjeničkom zakonu, i zavedeni stanovnici pobunjenog sveta moraće da podele sudbinu Neprijatelja i njegovih pobunjenika. Ne zato što su krivi, ne zaboravite da je Car svojim životom platio sva njihova kršenja Zakona, već zato što su oni svojom slobodnom voljom izabrali da žive po pobunjeničkom zakonu, i uprkos neprekidnim pozivima Cara - koji se meša u živote svih stanovnika - tvrdoglavo izabrali pobunu i time odbacili Cara i ono što on nudi u večnosti.
Neprijatelj je taj koji laže stanovnike pobunjenog sveta da je kasno, da su već toliko kršili Zakon da im Car neće nikad oprostiti. A Car im poručuje da još uvek nije kasno, vremena još uvek ima dovoljno da onaj ko hoće svojim načinom života pokaže da želi ono što Car nudi. To je dovoljno, jer ne zaboravite - dug je vraćen, za sve brljotine platio je Car lično. Ostalo je samo da stanovnici pobunjenog sveta svojom slobodnom voljom izaberu šta žele i to pokažu svojim načinom života.
Šest hiljada godina je samo trenutak u večnosti.....