ENGLISH VERSION

I
the servant of God
the Serb
announce willingly
through chains and wires
before the witnesses
Power, Agony and Injustice, 
that I am guilty and admit my crime!
I am guilty that I am somebody
and not a nothing and nobody
I am guilty that in a time of general
Serb-hating
I go to an Orthodox church
and make the sign of the cross like this,
with three fingers!..
I am guilty of being
when I ought not to be.
I have been guilty for a long time now
of standing upright
and gaze upon heaven, instead of the gr
I am guilty of having stood up to injustice
I am guilty
of once again honouring my patron saint.
I am guilty of reading and writing Cyrillic
I am guilty of singing, of laughing, and
I am guilty, this I admit, 
of knowing what I do not know
and not knowing what I do know.
... 

I am guilty, to end with my greatest crime, 
I am guilty of being stubborn
and of being an Orthodox
and a follower of Saint Sava and of not believing
in such things as holy crime.
I am guilty
then
of existing
and when already existing and rudely standing
of not admitting that I do not exist.

If I admit that
in order to save my head
I will lose the venerable cross and my patron saint
If I do not admit that
my outlook is bleak
the entire world will har my nation
Hoards of former people
thieves and vagrants
packs of robots and other monsters
will attack my orchards and fields
and my white house along the road
around which, as the loveliest of maidens, 
blossom cherries, apples, and plums.

So here, 
I admit this too, 
for the salvation of my people.
I no longer exist
remove me from your list
I am from now on only
air, light and water,
three useful elements
And this thing that before you walks and talks
that is what you have made of me!
My enemy with a thousand hands, 
a thousand servants and false handmaidens, 
you have plucked my sun as you would an apple
and my joy as you would a poppy among the rye.
... 

My descendents shall drink despair and bitterness
but yours already drink bitter honey-wine
for the blood money which fills your money belt
from the sale of my ancestral land.
Fate will give you a straight jacket
and then there will come daylight
or the planet will burst from shame
and bury us all in the abyss
You must be very important
you, my dear Land, 
and your sisters
Truth and Justice, 
since so many powers have arisen against you
since Untruth and Injustice
stand before you with jaws agape.
Hoards of former people
thieves and vagrants
packs of robots and other monsters
already surround your orchards and fields
and my white house along the road
around which, as the loveliest of maidens, 
blossom lindens, apples, and plums.
... 
What do these warriors of jihad, 
of crusade, these farmers
that torture your sons and daughters
seek?
These worldly bands must have heard
that they have golden hearts
so they are removing them
to transplant them into their own torsos
in hopes that they, too, will become people.
... 
My respected prosecutors, 
my judges and executioners, 
you have written out your commandments for me
all over my pupils, 
the finest of gl.
The harder it is for my to live, 
the easier it will be for me to die.
You have gone too deep into a late, dark night
but you will lynch in vain the most hospitable nation on the planet, 
because human hearts, 
miracle of miracles, 
cannot be transplanted into your inhuman torsos!
... 
We do not fear death, 
the darkness, 
but rather we fear a slave's life and lengthy illness
Death is a frequent occurrence among the Serbs
just like spring, summer, autumn and winter, 
and it is no worse
especially by day
than drought, floods, earthquakes, and frost, 
when a man meets these on his own land
with censed soul and clear conscience.
... 
You who wish us harm, 
satiated and mad, 
you have forbidden me all in my own home
but nobody can forbid me
to sing and to laugh while dying, 
two things you no longer do
even while celebrating marriage
or birth.

Spare me the stake and rope
and crucify me on a mountain top
just as your ancestors crucified my ancestor
Jesus Christ the Nazarene.
I shall watch, 
but you close your eyes
otherwise they will burst
from the glow of my face.
Just hurry -
the sooner you crucify me
the sooner I will resurrect!!!

SERBIAN VERSION 


Ја
кћи Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружа слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

LATINICNA VERZIJA 

Ja kci Božija
Srbija sa pognutom glavom 
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
silom, mukom i nepravdom
da sam kriva i da priznajem krivicu!

Kriva sam što jesam
a treba da nisam
Kriva odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriva što se drznuh protiv krivde
kriva što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriva što pišem i čitam ćirilicom
kriva što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriva sam i priznajem

Kriva sam, i da zavrsim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenim od smeha)
Kriva sam tvrdoglavka
sto sam Pravoslavka
i Svetosavka i što ne priznajem
sveti zločin i oproštaj greha!
Kriva sam i grešan dakle što postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam da sacuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako to ne priznam crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisaće na moje voćnjake i polja
i na moje bele kuće pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju tresnje, jabuke i sljive.
Priznajem i to
za spas roda
Ja vise ne postojim
skinite me s liste
Ja sam od sad samo
svetlost, vazduh i voda
tri elementa koja vam koriste.
A ono što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi – iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost čistu ko bulku u raži.
Moji će potomci piti jed i čemer
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš čemer
rasprodajući moju đedovinu.
Usud će ti ludačku košulju navuci
i tek će se onda malo razdaniti
ili će planeta od sramote pući
i sve nas u isti ambis sahraniti!
Mnogo smo važne
Zemljo moja mila
Mi i nase sestre
Istina i Pravda
čim se na nas digla ovolika sila
čim su na nas zinule
krivda i nepravda.
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voćnjake i polja
i na moje bele kuće pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju tresnje, jabuke i šljive.
Mora da su čule belosvetske bande
da imamo zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.
Ali uzalud
Uzalud ćete linčovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer Ljudsko Srce
to čudo nad čudima
neće da se primi u vašim grudima!
Gospodo tužioci sudci i dželati
sve mi zabraniste u rođenoj kući
ali niko mi ne može zabraniti
da pevam i da se smejem umirući
a to se vama više ne događa
ni kad svadbujete
ni kad vam se rađa!
Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista Nazarećanina.
Ja ću da gledam
a vi zažmurite
inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, požurite
što pre me razapnete
pre ću vaskrsnuti!