Publicat in Serbia - Socializare și divertisment - 10 Mar 2016 07:15 - 2
14, 15, 16 ,17, 18, 19. и 20.3. БЕЛЕ ПОКЛАДЕ - БЕЛА НЕДЕЉАПокладе су народни празник распрострањен не само по словенском свету него и по читавој Европи. Данас су Беле поклада везане за почетак ускршњег поста али некада није било тако. Корени поклада су многобожачки, везани су за култ предака али и за једног годишњег периода и почетак другог чији долазак најављује јачање Сунца. Беле покладе се у свим нашим крајевима обележавају на сличан начин. Породица, пријатељи, кумови и др. се скупљају заједно проводећи време углавном у шали. Већина покладних традиција укључује поворке маскираних људи које певају што је у вези са култом предака. Некада су током целе Беле недеље ишле маскиране поворке и певале испред кућа.20.3. МЛАДЕНЦИ - МАСЛЕНИЦА - ПРОЛЕЋНА РАВНОДНЕВНИЦАПо хришћанском календару Младенци су 22.3. на дан Св. четрдесет мученика севастијских. Јасно је да народни обичаји на тај дан немају никакве везе са мучењем четрдесет војника који су одбили да се одрекну хришћанства. Као што смо рекли, маскиране покладне поворке често су представљале сватове по којима је завршетак ових дана добио назив Младенци:
„У време пролећних поклада у неким крајевима биле су у обичају маскиране поворке које понекад представљају сватове. Некад се у овим сватовима уз невесту, коју представља мушкарац у женским хаљинама, јавља девер, а некад се маскирани момци зову ђедови, док је онај у женским хаљинама ђедова баба. У Рисну ђедови су се облачили у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, а прикачени репови истицали су њихов териоморфни изглед.“
Српски митолошки речникМладенци су се некада славили на дан пролећне равнодневнице. Томе у прилог иде обичај паљења ватре (за коју се верује да је у вези са Сунцем) увече на Младенце како би се помогло Сунцу да ојача и победи таму.21.3. ВЕСНИН ДАН - ПОЧЕТАК ПРОЛЕЋАВесна је код Словена богиња пролећа, а повезивана је и са младошћу. Пролеће је почињало после пролећне равнодневнице, када дан први пут у току године постаје дужи од ноћи. Спомен на обичаје посвећене богињи Весни делимично су сачували хришћански празници: Ускрс, Врбица, Цвети и Младенци.28, 29, 30, 31, 1, 2. и 3.3. ВОДЕНА НЕДЕЉАВодена недеља најављује празник бога Водана. О Воденој недељи код нас има доста записа, а обичаји везани за њу сачувани су до данашњих дана, додуше измењени.
„У време пролећних поклада у неким крајевима биле су у обичају маскиране поворке које понекад представљају сватове. Некад се у овим сватовима уз невесту, коју представља мушкарац у женским хаљинама, јавља девер, а некад се маскирани момци зову ђедови, док је онај у женским хаљинама ђедова баба. У Рисну ђедови су се облачили у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, а прикачени репови истицали су њихов териоморфни изглед.“
Српски митолошки речникМладенци су се некада славили на дан пролећне равнодневнице. Томе у прилог иде обичај паљења ватре (за коју се верује да је у вези са Сунцем) увече на Младенце како би се помогло Сунцу да ојача и победи таму.21.3. ВЕСНИН ДАН - ПОЧЕТАК ПРОЛЕЋАВесна је код Словена богиња пролећа, а повезивана је и са младошћу. Пролеће је почињало после пролећне равнодневнице, када дан први пут у току године постаје дужи од ноћи. Спомен на обичаје посвећене богињи Весни делимично су сачували хришћански празници: Ускрс, Врбица, Цвети и Младенци.28, 29, 30, 31, 1, 2. и 3.3. ВОДЕНА НЕДЕЉАВодена недеља најављује празник бога Водана. О Воденој недељи код нас има доста записа, а обичаји везани за њу сачувани су до данашњих дана, додуше измењени.
Sustine
Comentarii (2)
Савет, лепште организуј текст.
Издели на поднаслове. Нико неће хтети да чита овако представљен текст.
Slazem se sa Wolf-om. U Hriscanstvu ima dosta staroslovenske religije, svidja mi se tema. Nadam se da ces nastaviti sa pisanjem iste!