Objavljen v Serbia - Družbeni stiki in zabava - 18 Jan 2018 01:43 - 2
Svet u kome živimo obiluje lažima koje kreiraju oni koji i upravljaju planetom u celosti, upravljaju njenim resursima i oblikuju volju naroda tako da ona deluje kao da je plod slobodnog odlučivanja.
Kao prvu u moru laži odlučio sam da predstavim američki svemirski program.
Još od kraja II sv. rata počinje svemirska trka koja je bila zasnovana na vojnoj raketnoj tehnologiji. Ulagane su silne milijarde dolara kako bi se bar malo odvojili od zemlje. Rezultat je bio poražavajući kako za SAD tako i za SSSR. Sovjeti su u želji da prvi odu u svemir konstruisali letelicu koja je u osnovi bila mlazni avion prve generacije pogonjen dodatnim raketnim busterom. Rezultat je bio let na visini od 39 km što je svakako predstavljao visinski rekord, ali je to i dalje bilo daleko od onoga što se predstavilo javnosti, a to je let u svemir. Amerikanci su uvideli da tu leži dobra osnova za marketing koju sovjeti nisu videli ili nisu želeli time da se bave. Svoju javnost su preplavili vestima o svemiru, mesecu i hi tech dostignućima. Bela kuća osniva NASA i milijarde iz državnog budžeta počinju da se slivaju na projekat za koji se u početku nije moglo ni pretpostaviti da će stvoriti paralelnu stvarnost globalnih razmera.
U vojne rakete tipa MARK S (koji je preteča rakete Saturn V, a koja je opet razvijena od rakete V-2) prvo su stavljane životinje koje se na žalost nisu sa visinskih letova vraćale žive. Prvo se sumnjalo da su poginule od udara u zemlju prilikom povratka (sletanja kapsula su bila kontrolisana padobranom, ali je sletna brzina bila 3 m/s), ali se ubrzo utvrdilo da su umrle od radijacije. Van Alen 1958 godine otkriva prvi od prstenova izuzetno jake radijacije. Merenja su pokazala da bi za zaštitu od radijacije bio neophodan zaklon od olova debljine 6,4 m. Raketu sa štitom te debljine i mase koju je ona zahtevala bilo je nemoguće proizvesti.
Sa druge strane agresivna kampanja koju se sprovodila vlada SAD dovela je stvaranja brojnih filmova u Holivudu koji su se bavili naučnom fantastikom.
Početkom 1961. godine NASA na dodelu nagrada HUGO šalje specijaliste Džejmsa Levina i Kori Donovan kako bi ostvarile kontakt sa Stenlijem Kjubrikom koji je iako rođen kao amerikanac već živeo u Londonu. Na toj dodeli nagrada oni uspostavljaju kontakt sa njima i pozivaju ga u NASAinu JPL laboratoriju. Tamo vrlo brzo pada dogovor o snimanju sletanja na mesec u Paramauntovom studiju u Holivudu. S obzirom da je trebalo malo poraditi na efektima kako bi sve bilo uverljivije započet je razvoj tehnologije snimanja poznate i kao HEXAGON PICTURES. Snimanje se uspešno završava 1967. godina, a montaža 1968 kada je film i pušten u javnost. Naravno, 1969. godine amerikanci Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins "uspešno" sleću na površinu meseca.
Lansiranje rakete Saturn V SA-506 je naime bilo izvršeno iz Kenedi svemirskog centra na Floridi. Zaista, raketa je bila lansirana, ali pošto je obletela celu teritoriu SAD pala je u Tihi okean 2 sata po lansiranju u zoni u kojoj je ratna mornarica SAD organizovala vojnu vežbu TRIDENT kako bi se sakrio pad rakete u okean. Po povratku na konferenciji za štampu bili su akreditovani samo poslušni novinari sa unapred pripremljenim pitanjima, od koji se ni jedno nije odnosilo na škakljive detalje misije.
Dalje se sa razvojem računara i tehnika snimanja sve lakše bilo lažirati ovakve stvari.
Na žalost, sletanje se nikada nije dogodilo i skoro 50 godina posle tog događaja, čak ni savremena tehnologija nije u stanju da nas odvede tamo. Svemirske stanice koje kruže oko zemlje se nalaze u orbiti visine 100 km i to se ne smatra svemirom.
Takođe, bitno je obratiti pažnju i na propuste sa snimanja pa tako imamo zastavu SAD koja se vijori, senke astronauta koja padaju pod uglom koje nije u skladu sa položajem sunca (nego sa položajem reflektora), nedostatak zvezda na crnom nebu. Na jednoj fotografiji je čak fotografisan i neko od osoblja sa snimanja čiji se obrisi naziru u uglu fotografije. Sve ove činjenice su dostupne na internetu samo treba da ukucate fake moon landing i sl.
Kao prvu u moru laži odlučio sam da predstavim američki svemirski program.
Još od kraja II sv. rata počinje svemirska trka koja je bila zasnovana na vojnoj raketnoj tehnologiji. Ulagane su silne milijarde dolara kako bi se bar malo odvojili od zemlje. Rezultat je bio poražavajući kako za SAD tako i za SSSR. Sovjeti su u želji da prvi odu u svemir konstruisali letelicu koja je u osnovi bila mlazni avion prve generacije pogonjen dodatnim raketnim busterom. Rezultat je bio let na visini od 39 km što je svakako predstavljao visinski rekord, ali je to i dalje bilo daleko od onoga što se predstavilo javnosti, a to je let u svemir. Amerikanci su uvideli da tu leži dobra osnova za marketing koju sovjeti nisu videli ili nisu želeli time da se bave. Svoju javnost su preplavili vestima o svemiru, mesecu i hi tech dostignućima. Bela kuća osniva NASA i milijarde iz državnog budžeta počinju da se slivaju na projekat za koji se u početku nije moglo ni pretpostaviti da će stvoriti paralelnu stvarnost globalnih razmera.
U vojne rakete tipa MARK S (koji je preteča rakete Saturn V, a koja je opet razvijena od rakete V-2) prvo su stavljane životinje koje se na žalost nisu sa visinskih letova vraćale žive. Prvo se sumnjalo da su poginule od udara u zemlju prilikom povratka (sletanja kapsula su bila kontrolisana padobranom, ali je sletna brzina bila 3 m/s), ali se ubrzo utvrdilo da su umrle od radijacije. Van Alen 1958 godine otkriva prvi od prstenova izuzetno jake radijacije. Merenja su pokazala da bi za zaštitu od radijacije bio neophodan zaklon od olova debljine 6,4 m. Raketu sa štitom te debljine i mase koju je ona zahtevala bilo je nemoguće proizvesti.
Sa druge strane agresivna kampanja koju se sprovodila vlada SAD dovela je stvaranja brojnih filmova u Holivudu koji su se bavili naučnom fantastikom.
Početkom 1961. godine NASA na dodelu nagrada HUGO šalje specijaliste Džejmsa Levina i Kori Donovan kako bi ostvarile kontakt sa Stenlijem Kjubrikom koji je iako rođen kao amerikanac već živeo u Londonu. Na toj dodeli nagrada oni uspostavljaju kontakt sa njima i pozivaju ga u NASAinu JPL laboratoriju. Tamo vrlo brzo pada dogovor o snimanju sletanja na mesec u Paramauntovom studiju u Holivudu. S obzirom da je trebalo malo poraditi na efektima kako bi sve bilo uverljivije započet je razvoj tehnologije snimanja poznate i kao HEXAGON PICTURES. Snimanje se uspešno završava 1967. godina, a montaža 1968 kada je film i pušten u javnost. Naravno, 1969. godine amerikanci Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins "uspešno" sleću na površinu meseca.
Lansiranje rakete Saturn V SA-506 je naime bilo izvršeno iz Kenedi svemirskog centra na Floridi. Zaista, raketa je bila lansirana, ali pošto je obletela celu teritoriu SAD pala je u Tihi okean 2 sata po lansiranju u zoni u kojoj je ratna mornarica SAD organizovala vojnu vežbu TRIDENT kako bi se sakrio pad rakete u okean. Po povratku na konferenciji za štampu bili su akreditovani samo poslušni novinari sa unapred pripremljenim pitanjima, od koji se ni jedno nije odnosilo na škakljive detalje misije.
Dalje se sa razvojem računara i tehnika snimanja sve lakše bilo lažirati ovakve stvari.
Na žalost, sletanje se nikada nije dogodilo i skoro 50 godina posle tog događaja, čak ni savremena tehnologija nije u stanju da nas odvede tamo. Svemirske stanice koje kruže oko zemlje se nalaze u orbiti visine 100 km i to se ne smatra svemirom.
Takođe, bitno je obratiti pažnju i na propuste sa snimanja pa tako imamo zastavu SAD koja se vijori, senke astronauta koja padaju pod uglom koje nije u skladu sa položajem sunca (nego sa položajem reflektora), nedostatak zvezda na crnom nebu. Na jednoj fotografiji je čak fotografisan i neko od osoblja sa snimanja čiji se obrisi naziru u uglu fotografije. Sve ove činjenice su dostupne na internetu samo treba da ukucate fake moon landing i sl.
Podpri
Komentarji (2)
Gospodaru materije, Demiuđu, beše dosadno od beskrajne svetlosti, pa je proveo 17,5 dana praveći materijalni svet. Spravio jednu ravnu kamenu ploču i pljunu na nju, čisto da ima malo vode, a Mesec zalepi na plafon, čisto da primordijalna supa ima u šta buljit noću.
Mi živimo na ravnom disku koji je okovan l , na beskrajnoj ravni gde tek ponegde postoji jedno malo sunce koje obasjava ravan i na tom mestu se stvori tlo ispod 20 km debelog leda.