Poslednji petak u šumopadu (oktobru) je praznik boginje Mokoš ili Mokoš Jesenja, ove 7521.(2013.) godine to je 25.10. Osim ovog, postoji prolećni praznik posvećen boginji, to je Mokoš Prolećna.U Nestorovoj hronici spominje se kip boginje Mokoš koji je podigao knez Vladimir na brdu iznad Kijeva. Mokoš je bila jedino žensko božanstvo kijevskog panteona. Uz kip Mokoši na istom brdu nalazili su se kipovi: Peruna, Horsa, Dažboga (Dajboga), Striboga i Simargla.Mokoš je boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova. Predstavljana je kao visoka žena, bujnih grudi i raspletene kose, dok je negde predstavljana i kao žena velike glave i dugih ruku. Kao i Živa, Mokoš pomaže porodiljama, štiti decu ali i pomaže ženama da održe dobar brak. Predenje je oblast koja je neraskidivo vezana za ovu boginju. Mnogi običaji vezani su za Mokoš kao zaštitnicu prelja. Žene su nekad bacala kudelju u vodu, nazivale su je "mokrica" i to je predstavljalo žrtvu Mokoši. Veruje se da je naziv boginje izveden iz reči „mokro“. Mokoš se povezuje i sa zemljom, pogotovo sa mokrom, vlažnom, zemljom. Postoji i prolećni praznik posvećen ovoj boginji i smatra se da je na taj dan loše kopati ili ubadati zemlju oruđem ili bilo kakvim predmetom, kao i da je loše čupati travu jer se verovalo da se tako Mokoši čupa kosa.Boginja obilazi kuće i nadgleda prelje, dobre i vredne nagrađuje, dok lenje kažnjava. Poštovana je i kod zapadnoslovenskih plemena, a sudeći po sačuvanim toponimima poznata je i u našim predelima. Kod Slovenaca postoji priča o čarobnici Mokoški što je direktno povezano sa boginjom Mokoš i verovatno nekom mnogo starijom pričom. Verovanje u Mokoš je bilo toliko jako da se održalo dosta dugo posle primanja hrišćansva. Mnogo vekova posle sloma naše stare vere, zabeleženo je da su hrišćanski sveštenici pitali devojke koje ispovedaju da li su se molile Mokoši. Smatra se takođe da Mokoš ima funkciju sličnu suđenicama (suđaje, rođenice, rožanice). Budući da je vezana za vreteno i preslicu, pretpostavlja se da se Mokošina delatnost proteže i na nekom višem, kosmičkom, planu kao delatnost boginje koja određuje ljudsku sudbinu i seče kratke ili duge niti čovekovog života. Uz Svaroga, Mokoš je zaslužna za stvaranje prvih ljudi i na taj način povezana je sa „belom pčelom“ ženskim mitskim pretkom svih Slovena. Osim pčele, sa boginjom Mokoš povezuje se ovca, a smatra se i da su lipa, lan i konoplja Mokošine biljke
.
25.10. Mokošin dan slave rodnoverne zajednice:
„Dažbogovi vnuci“, „Ob`єdnannя Rіdnovіrіv Ukraїni“,„Vserossiйskiй religioznый soюz Russkaя Narodnaя Vera“, "Savez hrvatskih rodnovjeraca", "Svaroži krug" i dr.Blog Staroslavaca i tekst o boginji Mokoši možete pogledati ovde:
http://staroslavci.blogspot.com/2013/10/blog-post_24.htmlУдружење родноверних Србије "Старославци": ДАН БОГИЊЕ МОКОШ - Мокош јесења
staroslavci.blogspot.com