Опубліковано в державі Serbia - Соціальна взаємодія та розваги - 16 Apr 2017 12:30 - 11
Стефан Урош IV Душан Немањић
Први Српски цар Стефан Урош IV прозван Душан силни, најчувенији је Српски владар који је ушао у мит обележивши својe столеће, али и целу српску историју. Спадао је међу оне личности које су сматрале да само вечност може да им заповеда и историја суди.
Судбина му је доделила сву земаљску моћ која се тада могла добити и он ју је зналачки користио. Образовање и вера су му помагали да схвати императиве свога доба и да разуме људе, а задобијена моћ да доминира својим столећем, да успешно водећи и земљу и народ неустрашиво своме циљу: освајању Цариграда.
Византију није освојио, али бесмртност јесте у памћењу свога народа. Био је славни законодавац: Душанов законик сматра се својеврсним уставом средњевековне Србије и једним од најзнаменитијих не само српског законодавства беч и читаће српске културе.
Стефан Душан је крунисан за цара Срба и Ромеја(Грка) на Васкрс (16. априла 1346.) у тврђави Кале у Скопљу. Крунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон. Образложење за овај поступак цар Душан је нашао у учењу хришћанске цркве. Све што је некада Господ даровао првом хришћанском цару, Константину Великом, прешло је у Душанове руке. Мисли се на земље и велике градове „грчког царства”. Душанова титула сада је гласила: Вољом Божјом, Благоверни и Христољубиви цар Србљем и Грком и земље поморске и свему дису (западу).
Крунисање Цара Душана
Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, уз помоћ властеле незадовољне Стефановом политиком према Бугарској и Византији, након битке код Велбужда. Значајно је проширио границе српске државе према југу, све до Коринтског залива, искористивши унутрашње немире у Византији. По освајању великих византијских територија Стефан Душан се 1345. прогласио за цара Срба и Ромеја(Грка), српску цркву је са ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије, да би га први српски патријарх Јоаникије 1346. крунисао.
Душаново Царство
Познат је и по доношењу Душановог законика, најзначајнијег српског средњовековног правног акта. Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија задужбина био је манастир Светих Архангела код Призрена, где се налазио и његов гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини владар из династије Немањића који није био проглашен за светитеља после смрти. Опеван је у народним песмама. Његова круна се држи у Цетињском манастиру.
Цар Душан у Дубровнику
Цар Стефан Душан је умро 20. децембра 1355. године, још увек млад и у пуној снази. Узрок смрти никада није утврђен али се говорило о тровању, можданом удару и чак епилепсији. Сахрањен је у својој задужбини манастиру Светих Арханђела код Призрена. Када су 1927. године вршена археолошка ископавања на локалитету манастира, у југозападном делу цркве је нађен мермерни гроб за који је установљено да је царев. Истраживања је вршио Радослав Грујић. У гробу су пронађене испретуране кости које су пренете у Патријаршију у Београд, а 1968. свечано пренесене у цркву Светог Марка у Београду где и данас почивају.
Саркофаг цара Душана у цркви Светог Марка у Београду
Бојте се- ја нисам човек, ја сам вук !
Ја не причам и не пишем- Ја завијам !
Не завијам што ме је страх, не завијам што сам бесан.
Завијам да би ме чуо чопор мој, да би ме чули вукови, да би ме чуле вучице, да би ме чули вучићи-
да би се окупио чопор мој!
А када се окупи чопор мој- бој те се пси !
Винагородити
G 4 M p3trOs V E RCrunchGARDOSHMeksikanac91versversreferent mladjiB A T A S H ATopSecretPeB 4LifeManoloslGimaillzgulКоментарі (11)
Душан Силни - Васкрс, 16 април 1346 - https://www.erevollution.com/sr/article/26146
Hail Roman (Byzantine) Empire. The rightful owner of Anatolia o7
Odlican clanak kao i uvek. o7
v c
o7
rada bratstva, dijeleći pravdu, nacionalnih snaga otpora; za zemlju
Labor brotherhood, sharing justice, national power of resistance; for all citizens
Nema Siptarskih i Hrvatskih trolova, da ne poverujes...